Prvi crtezi i moja prethodna greska

U zurbi izmedju vecere i kupanja klinaca pisala sam prethodni post, nisam ga ni zavrsila, ali napravih greskuuuu. Stigli su mi prvi radovi, doduse 2, ali mislim da ce ih biti vise kada se sazna za mene na drustvenim mrezama. Naime, crtezi treba da su u boji, nacrtani grafitnom olovkom da bih analizirala pravilno linije i obojani jer je boja i njena kombinacija u crtezu jako vazna za analizu.

Deciji crtez

Deca vole da crtaju, njihova omiljena akivnost pored igre i muzike je crtanje. Dok rade, ne razmisljaju da je nesto nacrtano pravilno realno, proporcionalno, samo uzivaju i saraju, saraju...

Deciji crtez nam govori mnogo, on odrazava njihove misli, osecanja, trenutno stanje, brige, strahove, zelje i ocekivanja.

Crtez je odraz njihovog unutrasnjeg sveta.

 Kada dete dodje u moju kancelariju, sa roditeljima ili starateljima, prvo mu dodajem prazan papir i grafitnu olovku i zamolim ga da nacrta sliku svoje porodice, zatim ih oboji.

Deciji svet

Hm, deciji svet? Tako jednostavan,  tako zagonetan....

Sa dvoje dece u kuci, toliko fizicki istih, ali tako razlicitog temperamenta.

Sigurno vam je poznata situacija kada oboje zele isti predmet, vristi jedno, vristi drugo, "Mama vidi ga!" "Mama vidi nju!"....moram ih zaigrati, ukljuciti se, nisu deca kao nekada. Igrali smo se, prljali, skakali, tukli, a mama i dan danasnji ne zna nista o tome. A i bolje za nju, presvisnula bi od brige da zna sta smo tada sve radili, u kakve smo se opasne situacije upadali, svi, bili smo tim...